Istorija japanske hrane od 10.000 godina pre nove ere do danas.

Istorija japanske kuhinje je duga i fascinantna, sa uticajima iz različitih kultura i istorijskih perioda. Evo kratkog pregleda razvoja japanske hrane od prahistorije do danas:

• 10.000. pp. n. e. — Jomonski period (nazvan po karakterističnoj grnčariji s oznakom vrpce pronađenoj iz ovog perioda) smatra se najranijim periodom japanske historije, a vjeruje se da su se ljudi tog perioda oslanjali na lov, ribolov i sakupljanje za svoju hranu. Takođe su uzgajali divlje biljke i razvili tehnike za očuvanje hrane kao što su sušenje i fermentacija.

• 300. p. n. e. - 300. n. e. — U periodu Yayoi uvedena je uzgoj riže u Japanu, koji je brzo postao osnovna hrana. U tom periodu razvijeni su i metalni alati koji su omogućili proizvodnju keramike i razvoj sofisticiranijih tehnika kuvanja.

• 794-1185: Heian period je bio vrijeme kulturnog procvata u Japanu, a hrana je u tome igrala značajnu ulogu. Dvorska aristokratija tog vremena razvila je prefinjenu kuhinju pod uticajem kineske i korejske kuhinje, kao i lokalne sastojke i tradiciju. U tom periodu zabilježeni su i prvi pisani zapisi o japanskoj hrani u obliku poezije i književnosti.

  Advertising

• Od 1192. do 1333. godine, u periodu Kamakura došlo je do uspona samurajske klase, koja je razvila sopstvenu kulturu hrane zasnovanu na principima zen budizma. To je uključivalo fokus na jednostavnost, prirodne ukuse i upotrebu lokalnih sastojaka.

• 1333-1573: Muromachi period je bio vrijeme političkih previranja i društvenih promjena u Japanu, što se ogleda u tadašnjoj prehrambenoj kulturi. Kuhinju ovog perioda karakteriše upotreba različitih sastojaka i tehnika iz celog sveta, kao i razvoj novih stilova kuvanja kao što je tempura (pržena hrana).

• Edo period je bio period relativne stabilnosti i prosperiteta u Japanu, što se ogleda u tadašnjoj prehrambenoj kulturi. Kuhinju ovog perioda karakterizirao je razvoj raznih regionalnih kuhinja, kao i pojava ulične hrane i razvoj prvih modernih restorana.

• U periodu Meiđi, Japan se otvorio ostatku sveta, što je imalo značajan uticaj na kulturu hrane u zemlji. Uvedeni su zapadni sastojci i tehnike kuhanja i prehrambena industrija se počela modernizirati. Danas je japanska kuhinja poznata po raznovrsnoj i sofisticiranoj kuhinji, pod uticajem različitih sastojaka i stilova kuvanja iz celog sveta.

Japanska tradicija hrane se promenila kada su stigli Amerikanci i Britanci.

Dolazak Amerikanaca i Britanaca u Japan imao je značajan uticaj na kulturu hrane u zemlji. Tokom Meiji perioda (1868-1912), Japan je prošao proces modernizacije i zapadnjaštva koji je uključivao uvođenje mnogih zapadnih sastojaka i tehnika kuvanja. Prvi američki i britanski konzulati u Japanu osnovani su 1850-ih, a sa njima je došao i priliv zapadnjaka koji su u zemlju uveli nove metode hrane i kuhanja.

Jedna od najznačajnijih promjena u ovom periodu bilo je uvođenje pšeničnog brašna, koje se koristilo za izradu kruha, kolača i drugih peciva. Ovo je bilo značajno odstupanje od tradicionalne japanske ishrane, koja se uglavnom zasnivala na pirinču, povrću i morskoj hrani. Drugi zapadni sastojci predstavljeni tokom ovog perioda bili su maslac, mlijeko, sir i govedina, koji ranije nisu bili u širokoj upotrebi u Japanu.

Osim uvođenja novih sastojaka, Amerikanci i Britanci uveli su i nove tehnike kuhanja poput roštiljanja i pečenja, koje su postale popularne u Japanu. Ove promene su imale ogroman uticaj na kulturu hrane u zemlji i još uvek su vidljive u modernoj japanskoj kuhinji kakvu danas poznajemo.

Danas je moderno doba brze hrane stiglo u Japan.

Industrija brze hrane je poslednjih decenija snažno prisutna u Japanu. Prvi lanac brze hrane koji je došao u Japan bio je McDonald's, koji je otvorio svoj prvi restoran u Tokiju 1971. godine. Od tada su na japansko tržište ušli mnogi drugi lanci brze hrane, uključujući KFC, Burger King i Pizza Hut.

U Japanu, restorani brze hrane prilagodili su se lokalnim ukusima i preferencijama nudeći izbor stavki menija specifičnih za japansko tržište. Na primer, McDonald's u Japanu nudi teriyaki hamburgere, hamburgere sa škampima i činije sa pirinčem na meniju, pored svojih tradicionalnijih jela. Drugi lanci brze hrane takođe su razvili posebne artikle menija za japansko tržište, kao što su KFC-ov "Karaage-kun," pržena pileća užina i pica "Škampi i majoneza" kompanije Pizza Hut.

Uprkos rastućoj popularnosti brze hrane u Japanu, zemlja ima i dugu tradiciju ulične hrane, koja ostaje važan deo kulture hrane. Pored toga, Japan ima uspešnu restoransku scenu koja nudi širok spektar kuhinja, uključujući tradicionalnu japansku, zapadnu i fuzijsku kuhinju.

Tradicija ulične hrane u Tokiju i Osaki.

Ulična hrana, ili "yatai," ima dugu i bogatu tradiciju u Japanu i može se naći u mnogim gradovima širom zemlje, uključujući Tokio i Osaku. U Tokiju se ulična hrana može naći na raznim otvorenim pijacama kao što su Tsukiji Fish Market i Ameyoko Market, kao i na festivalima i događajima. Neki popularni ulični prehrambeni artikli u Tokiju uključuju takoyaki (lignje kuglice), yakiniku (meso na žaru) i okonomiyaki (slana palačinka napravljena od različitih sastojaka).

U Osaki, ulična hrana je sastavni deo gradske prehrambene kulture i može se naći na raznim pijacama na otvorenom kao što su pijace Dotonbori i Kuromon, kao i festivalima i manifestacijama. Neki popularni ulični prehrambeni artikli u Osaki uključuju takoyaki (lignje od lignji), kushiage (duboko prženi ražnjići) i okonomiyaki (slana palačinka napravljena od različitih sastojaka).

Poslednjih godina, ulična hrana je doživela preporod u Japanu, jer se pojavljuju novi, inovativni ulični prodavci hrane koji nude širok spektar jela i ukusa. Mnogi od ovih uličnih prodavaca nalaze se u prometnim urbanim sredinama i popularni su i kod lokalnog stanovništva i kod turista. Ulična hrana u Japanu je pristupačan i pogodan način za uzorkovanje različitih jela i ukusa, i sastavni je deo kulture hrane u zemlji.

Japanska kuhinja je zdrava.

Japanska hrana se često smatra zdravom zbog naglaska na svežim sastojcima i upotrebe raznovrsnog povrća, morskih plodova i žitarica u ishrani. Tradicionalna japanska jela temelje se na principu "ichiju issai", što znači "jedna juha, jedna strana", a to potiče konzumaciju uravnotežene mješavine različitih namirnica.

Japanska kuhinja takođe ima jaku tradiciju fermentacije, za koju se veruje da ima zdravstvene koristi. Fermentisana hrana kao što su miso, natto i sake su čest deo japanske ishrane i bogata je probioticima koji su korisni za digestivni sistem.

Takođe, japanska hrana je generalno sa malo masti i kalorija u poređenju sa nekim zapadnim kuhinjama, a često se priprema zdravijim metodama kuvanja kao što su roštilj, kuvanje i parenje.

Međutim, vredi napomenuti da japanska hrana, kao i svaka druga kuhinja, može da varira u pogledu nutritivne vrednosti u zavisnosti od specifičnih sastojaka i metoda pripreme koje se koriste. Neka japanska jela, kao što su tempura i tonkatsu, duboko su pržena i mogu biti bogata kalorijama i mastima, dok druga, kao što su suši i sašimi, sadrže manje kalorija i masti. Generalno, japanska hrana se generalno smatra zdravom i uravnoteženom ishranom.

Japanska hrana igra ključnu ulogu u industriji dugovečnosti.

Japanska dijeta i način života odavno su povezani sa dugovečnošću i dobrim zdravljem. Japan ima jedan od najviših očekivanih životnih vijekova na svijetu, što se često pripisuje zdravoj ishrani i načinu života zemlje.

Japanska kuhinja se zasniva na principu "ichiju issai", što znači "jedna supa, jedna strana", a to podstiče konzumaciju uravnotežene mešavine različitih namirnica. Tradicionalna japanska jela sastoje se od zdjele riže, zdjele miso juhe i raznih malih priloga, ili "okazu," koji mogu uključivati ribu na žaru, kiselo povrće, tofu i druga jela na biljnoj bazi. Smatra se da ovaj uravnoteženi pristup ishrani doprinosi dobrom zdravlju i dugovečnosti.

Japanska hrana je takođe generalno niska u kalorijama i mastima, a bogata je hranljivim materijama kao što su proteini, vlakna i vitamini. Japanska ishrana je takođe bogata morskom hranom, koja je dobar izvor omega-3 masnih kiselina, a uključuje i razne fermentisane namirnice kao što su miso i natto, koje su bogate probioticima i veruje se da imaju zdravstvene koristi/p>

Pored ishrane, smatra se da i druge životne prakse u Japanu, kao što su redovna fizička aktivnost i upravljanje stresom, doprinose visokom očekivanom životnom vijeku zemlje. Sve u svemu, japanske dijetetske i životne prakse smatraju se važnim delom industrije dugovečnosti zemlje.